Cvit 

Na ovon cilon, golemon svitu,

moje srce pripada jednon, jedinon cvitu.

Cvitu s latica sedan,

a tih latica sedan,

zapravo čine grad jedan.

Cvit taj uz more Jadransko stoji,

i oko sebe,

otoke broji.

Dvorci, livade, dica i judi,

uz sve to se ovaj cvit

svako jutro budi.

I tako pridvečer

ovaj cvit,

pun dice i judi,

zalazak sunca 

za poć leć jubi.

Ovde san odrasla,

ovde odrastan i ovde ću odrasti,

i ovu mi zemju nitko neće ukrasti.

Dok ti galeb bude priča štoriju svoju,

znat ćeš zašto volin tako zemju ovu.

Neka bura dere koliko joj god duša bude tila,

na iston će mistu uvik stajat moja Kaštila.

Ivana Rabadan-Zekić